Opo­zi­ci­ja je pred­lo­ži­la rje­še­nja ka­ko bi se nik­šić­ki iz­bo­ri ipak odr­ža­li. To­me se us­pro­ti­vio DPS, vi­djev­ši valj­da šan­su da po­bi­je­di na jed­no­par­tij­skim iz­bo­ri­ma, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. Ka­ko je sa­op­štio, ako se na­sta­vi do­mi­nan­tan trend po­bje­da ira­ci­o­nal­no­sti u ovoj ze­mlji nad ra­ci­o­nal­nim to­ko­vi­ma, on­da te­ško da se mo­že bi­ti op­ti­mi­sta i po­vo­dom pred­sto­je­ćih iz­bo­ra u Her­ceg No­vom.
– Sve će pri­mar­no za­vi­si­ti od Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve stran­ke. Da li će pri­hva­ti­ti jav­no po­nu­đe­no, kom­pro­mi­sno rje­še­nje opo­zi­ci­je o iz­la­sku iz ak­tu­el­ne, du­bo­ke i vr­lo ri­skant­ne kri­ze u ze­mlji. Go­vo­rim o rje­še­nju ko­je po­dr­ža­va de­mo­krat­ska jav­nost ze­mlje – sma­tra Le­kić.
• Ka­ko vi­di­te iz­la­zak iz kri­ze na­sta­le u ve­zi nik­šić­kih iz­bo­ra i za­htje­va spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca za ski­da­nje po­sla­nič­kog imu­ni­te­ta dvo­ji­ci li­de­ra DF-a?
– Kri­za po­vo­dom nik­šić­kih iz­bo­ra je na­sta­vak, za­pra­vo no­vi po­jav­ni ob­lik su­štin­skog pro­ble­ma Cr­ne Go­re, a to je da sve ide ne­kom ira­ci­o­nal­nom pu­ta­njom u ko­joj se još ne­do­volj­no sa­gle­da­va­ju te­ške po­sle­di­ce ko­je ima­mo i ko­je mo­gu do­ći. Bi­lo je raz­lo­ga za boj­kot nik­šić­kih iz­bo­ra i pri­je za­htje­va za uki­da­nje imu­ni­te­ta i hap­še­nje dvo­ji­ce po­sla­ni­ka. Mi­slim na su­spen­zi­ju re­gu­lar­no­sti po­li­tič­kog si­ste­ma, sa­da sa po­lu­pra­znim i ne­le­gi­tim­nim par­la­men­tom, na­sta­lim na­kon iz­bo­ra na dan zva­nič­no ob­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra.
Ma­kar se tu­ži­la­štvo ru­ko­vo­di­lo prav­nim mo­ti­vi­ma, ski­da­nje imu­ni­te­ta u kr­njem par­la­men­tu na dan pre­da­ja li­sta u Nik­ši­ću je ima­lo di­rekt­ne po­li­tič­ke po­sle­di­ce, de­fi­ni­tiv­no uvo­de­ći nik­šić­ke iz­bo­re u zo­nu ne­re­gu­lar­no­sti. Boj­kot je bio, da­kle, ne­mi­nov­na po­sle­di­ca.
• Po­sto­ji li, po­vo­dom nik­šić­kih iz­bo­ra, iz­laz iz na­sta­le si­tu­a­ci­je?
– Ne­ki iz­la­zi su bi­li mo­gu­ći. Sa­da, po sve­mu su­de­ći, vi­še ne. Opo­zi­ci­ja je, upr­kos šte­ta­ma ko­je je pre­tr­pje­la po­sled­njim do­ga­đa­ji­ma, pred­lo­ži­la rje­še­nja ka­ko bi se iz­bo­ri ipak odr­ža­li. To­me se us­pro­ti­vio DPS, vi­djev­ši valj­da šan­su da po­bi­je­di na jed­no­par­tij­skim iz­bo­ri­ma. U či­ta­voj ovoj pri­či ulo­ga Vu­ja­no­vi­ća je sa­stav­ni dio DPS stra­te­gi­je. Đu­ka­no­vić i par­ti­ja su Vu­ja­no­vi­ću opet re­kli ka­ko da po­stu­pi, i on je, ne zna se već po ko­ji put, po­ka­zao da Cr­na Go­ra su­štin­ski ne­ma pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve.
• Ima­ju­ći u vi­du da boj­ko­tu­je­te nik­šić­ke iz­bo­re, je­ste li raz­mi­šlja­li o iz­bo­ri­ma u Her­ceg No­vom, ho­će­te li i njih boj­ko­to­va­ti?
– Ako se na­sta­vi do­mi­nan­tan trend po­bje­da ira­ci­o­nal­no­sti u ovoj ze­mlji nad ra­ci­o­nal­nim to­ko­vi­ma, on­da te­ško da se mo­že bi­ti op­ti­mi­sta po­vo­dom iz­bo­ra u Her­ceg No­vom. Sve će pri­mar­no za­vi­si­ti od Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve stran­ke. Da li će pri­hva­ti­ti jav­no po­nu­đe­no, kom­pro­mi­sno rje­še­nje opo­zi­ci­je o iz­la­sku iz ak­tu­el­ne, du­bo­ke i vr­lo ri­skant­ne kri­ze u ze­mlji. Go­vo­rim o rje­še­nju ko­je po­dr­ža­va de­mo­krat­ska jav­nost ze­mlje.
• Opo­zi­ci­ja, iz po­zna­tih raz­lo­ga, boj­ko­tu­je par­la­ment. Šta je mi­ni­mum za­htje­va is­pod ko­ga ne­će­te ići da bi boj­kot bio pre­ki­nut? Da li je to po­na­vlja­nje iz­bo­ra 2018. go­di­ne?
– Ti za­htje­vi su jav­no sa­op­šte­ni, po­zna­ti i me­đu­na­rod­nim adre­sa­ma. Pr­vo – pu­na, ne­dvo­smi­sle­na isti­na o ob­ja­vlje­nom dr­žav­nom uda­ru na dan iz­bo­ra. Dru­go – po­na­vlja­ne ne­re­gu­lar­nih iz­bo­ra od 16. ok­to­bra 2016. go­di­ne, i to naj­ka­sni­je do odr­ža­va­nja re­dov­nih pred­sjed­nič­kih u pr­voj po­lo­vi­ni 2018. go­di­ne. Tre­će – do­go­vor o iz­bor­nim uslo­vi­ma. Ovi za­htje­vi su ra­ci­o­nal­ni, u in­te­re­su ze­mlje i gra­đa­na. Oči­gled­no je i da za­htje­vi ni­su ra­di­kal­ni. Nji­ho­vim od­bi­ja­njem ak­tu­el­na vlast pod­sti­če ra­di­kal­na sce­na­ri­ja u Cr­noj Go­ri.
• Po­dr­ža­va­te li, u ovim okol­no­sti­ma, or­ga­ni­za­ci­ju pro­te­sta kao vid opo­zi­ci­o­ne bor­be?
– Pro­te­sti su in­stru­ment de­mo­kra­ti­je za­sno­van na usta­vu. Pro­te­sti ne­mi­nov­no do­la­ze, uko­li­ko vlast osta­ne aro­gant­na, bez sprem­no­sti za di­ja­log, za rje­ša­va­nje pro­ble­ma u ko­rist de­mo­kra­ti­je i so­ci­jal­no-eko­nom­skih pra­va gra­đa­na.
De­mos će uče­stvo­va­ti na oprav­da­nim, de­mo­krat­skim, ci­vi­li­zo­va­nim pro­te­sti­ma či­ji su ci­lje­vi i me­to­de ja­sni, bez mo­guć­no­sti zlo­u­po­tre­ba ove ili one vr­ste.
• Pre­mi­jer Mar­ko­vić je u in­ter­vjuu za ame­rič­ki ma­ga­zin „Tajm” dao no­vu ver­zi­ju dr­žav­nog uda­ra i prak­tič­no po­nu­dio Lu­ku Bar sna­ga­ma NA­TO-a. Vaš ko­men­tar?
– Ne znam je li ne­ko pi­sao Mar­ko­vi­ću ovaj in­ter­vi­ju, ako je­ste, si­gur­no mu ni­je po­mo­gao. Za­pa­nju­ju­će je, a sa­vim si­gur­no kon­tra­pro­duk­tiv­no da Mar­ko­vić, slič­no Đu­ka­no­vi­ću, na me­đu­na­rod­nim sce­na­ma ola­ko eks­plo­a­ti­še te­mu dr­žav­nog uda­ra, a pri­je zva­nič­no po­kre­nu­te op­tu­žni­ce tu­ži­la­štva i pre­su­de sud­skih or­ga­na. Pri­tom, Mar­ko­vić uvo­di no­ve za­ple­te ko­ji pro­iz­vo­de do­dat­nu kon­fu­zi­ju. Iz in­ter­vjua „Taj­mu” sa­da sa­zna­je­mo da su ze­mlje NA­TO-a ne­ko­li­ko da­na pri­je 16. ok­to­bra sig­na­li­zi­ra­le in­for­ma­ci­je o dr­žav­nom uda­ru i pri­pre­mi ubi­stva Đu­ka­no­vi­ća. Pri­tom, sam je Đu­ka­no­vić, ka­ko ka­že, iz me­di­ja, pre­ci­zni­je Pin­ka, sa­znao ne­što o sve­mu to­me ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je, na sam iz­bor­ni dan. Pi­ta­nje ko­je se sa­da po­sta­vlja – ko je, da­kle, krio od Đu­ka­no­vi­ća ne­ko­li­ko da­na, da se pri­pre­ma nje­go­vo ubi­stvo?
Iako su, po no­voj ver­zi­ji, sve ove in­for­ma­ci­je do­la­zi­le NA­TO li­ni­ja­ma mi­ni­star­ka od­bra­ne ni­je zna­la baš ni­šta o to­me sve­mu.
Ovo sve zvu­či kraj­nje ne­zbilj­no, jer tu­ži­lac ima dru­ge iz­vo­re ot­kri­ća či­ta­ve ak­ci­je i to od li­ca iz Sr­bi­je. Za­to bi sa­da tu­ži­lac tre­ba­lo da po­zo­ve Mar­ko­vi­ća na sa­slu­ša­nje, da ob­ja­sni ovu naj­no­vi­ju ver­zi­ju.
Ne­mam na­mje­ru da se ba­vim ovim de­ta­lji­ma, že­lim kao i ve­ći­na gra­đa­na da sa­znam pu­nu isti­nu o do­ga­đa­ju sa krup­nim po­sle­di­ca­ma, iz­me­đu osta­log, uzro­ku ne­slo­bod­nih iz­bo­ra i ne­le­gi­tim­nog po­li­tič­kog sta­nja ko­je pa­ra­li­še ze­mlju i le­gal­no funk­ci­o­ni­sa­nja po­li­tič­kog si­ste­ma.
Što se ti­če jav­nog me­đu­na­rod­nog li­ci­ti­ra­nja uslu­ga­ma Lu­ke Bar, ono se sa agre­siv­nim po­nu­da­ma u ob­li­ku ne­ke vr­ste ge­o­po­li­tič­kog li­zin­ga, od­vi­ja u dva raz­li­či­ta či­na.
Pri­tom, u re­al­nom ži­vo­tu ima­mo još je­dan po­raz na­še ne­spo­so­bo­no­sti da sta­vi­mo u eko­nom­ski po­gon ve­li­ku lu­ku ko­ju smo do­bi­li u so­ci­ja­li­stič­kom pe­ri­o­du uz po­moć ju­go­slo­ven­ske so­li­dar­no­sti. Lu­ka Bar je da­nas na pro­da­ji, di­je­le­ći sud­bi­nu dru­gih na­ci­o­nal­nih re­sur­sa. Osta­je ne­ja­sno ka­ko će dva pu­ta bi­ti pro­da­na. Pr­vo stra­noj ze­mlji, za­tim NA­TO-u. Ali i ov­dje smo u do­me­nu ira­ci­o­nal­no­sto ko­ju je te­ško ra­ci­o­nal­no ob­ja­sni­ti.
• Ko­ji je ci­lje­vi ova­kvih pre­mi­je­ro­vih iz­ja­va?
– Ne­ko­li­ko. Pr­vo, da se oprav­da ne­re­gu­lar­no sta­nje u ze­mlji po­sli­je ne­slo­bod­nih iz­bo­ra. Dru­go, da se skre­ne pa­žnja sa do­mi­nant­ne či­nje­ni­ce da vlast ne­ma od­go­vo­re na dra­ma­tič­na eko­nom­sko-eg­zi­ten­ci­jal­na pi­ta­nja u ze­mlji, gdje su ne­za­do­volj­stva gra­đa­na sva­kim da­nom sve ve­ća.
Tre­će, te­ži­na ova­kvih iz­ja­va, po­na­vljam pri­je zva­nič­ne ver­zi­je tu­ža­la­štva i su­da, ogle­da se u to­me da se jav­no obla­ti zva­nič­na Ru­si­ja, valj­da u oče­ki­va­nju da će se ne­kom moć­nom, ne­koj si­li sve to do­pa­sti. Da će to do­pri­ni­je­ti da se za­žmu­ri nad kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom u ovoj ze­mlji, kon­sta­to­va­noj kao en­dem­skoj u me­đu­na­rod­nim iz­vje­šta­ji­ma.
Ap­surd­nost si­tu­a­ci­je se ogle­da u to­me da na kon­fe­ren­ci­ji u Min­he­nu, ka­da se po­ja­vlju­je Mar­ko­vi­ćev in­ter­vju, do­mi­ni­ra­ju po­mir­lji­vi to­no­vi ame­rič­ko-ru­skog pri­bli­ža­va­nja, ta­ko­đe nje­mač­ko-ru­skog, pa i NA­TO-ru­skog.
Pi­ta­nje je vre­me­na, ne ta­ko da­le­kog, ka­da će ame­rič­ko-ru­ski od­no­si bi­ti re­se­to­va­ni, ho­ću re­ći nor­ma­li­zo­va­ni. Ili ka­da će Evrop­ska uni­ja na­ći svo­ju no­vu ulo­gu, pa i od­bram­be­nu, u svi­je­tu ko­ji je u ve­li­kom pre­vi­ra­nju. Mi će­mo tu, bo­jim se, ovom pro­vin­cij­ski pre­vr­tlji­vom po­li­ti­kom osta­ti krat­kih ru­ka­va. Da­kle, de­kla­ra­tiv­nom i ne­is­kre­nom po­li­ti­kom pre­ma EU, ovom na­pad­nom po­li­ti­kom svr­sta­va­nja iz­me­đu ve­li­kih si­la, či­ji je sa­stav­ni dio agre­siv­na i ne­kon­tro­li­sa­na pro­pa­gan­da. Pod­sje­ti­mo se, jed­nom, ne ta­ko dav­no, ov­da­šnja vlast je uz po­moć ru­skih taj­ku­na spro­vo­di­la ope­ra­ci­je pljač­ke KAP-a. Sa­da se uz for­si­ra­nu NA­TO ide­o­lo­gi­ju i pri­vr­že­nost, bez kon­sul­to­va­nje vo­lje gra­đa­na, iz zva­nič­ne Pod­go­ri­ce vo­di bru­tal­na an­ti­ru­ska pro­pa­gan­da. Sve to sa po­sle­di­ci­ma.M.VE­ŠO­VIĆ


Am­ba­sa­do­ri da od­go­vo­re na pi­ta­nja o iz­bor­nom pro­ce­su

• Me­đu­na­rod­ni pred­stav­ni­ci, pa i oni Cr­noj Go­ri, po­vre­me­no go­vo­re o po­tre­bi po­vrat­ka opo­zi­ci­je u par­la­ment. Ne­ki uka­zu­ju da su iz­bo­ri bi­li re­gu­lar­ni. Ka­ko to tu­ma­či­te?
– Mi uva­ža­va­mo me­đu­na­rod­ne pred­stav­ni­ke, i mi­slim da je do­bro što su pri­sut­ni i u Cr­noj Go­ri. Ne­ri­jet­ko či­ta­mo nji­ho­ve iz­ja­ve u do­ra­đe­nim va­ri­jan­ta­ma me­dij­skih punk­to­va re­ži­ma ili sa­op­šte­nih ver­zi­ja ov­da­šnje vla­de.
Sve iz­ja­ve me­đu­na­rod­nih pred­stav­ni­ka ko­je ni­su za­sno­va­ne na de­mo­krat­skim po­stu­la­ti­ma i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma pri­mar­no na­no­se šte­tu nji­ho­vim ze­mlja­ma, ko­je po­zna­je­mo kao de­mo­krat­ske. Dru­gim rje­či­ma, ko­ri­sno je i lju­ba­zno ka­da ne­ki me­đu­na­rod­ni pred­stav­ni­ci nam ka­žu, ono što ina­če zna­mo, da je par­la­ment mje­sto za po­li­tič­ki di­ja­log.
Da ne bi­smo osta­li na jed­no­stra­no­sti i ba­na­li­za­ci­ji pro­ble­ma, tre­ba­lo bi da na­sta­ve i od­go­vo­re nam dru­gi i su­štin­ski dio pro­ble­ma – da li su u nji­ho­vim ze­mlja­ma iz­bo­ri za par­la­ment le­gi­tim­ni ako su odr­ža­ni na dan ob­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra. Ukrat­ko, ozbi­ljan i zreo di­ja­log sa di­plo­ma­ta­ma je ko­ri­stan za sve nas, sva­ka­ko i za ze­mlju. Ta­ko­đe, mi­slim da je ko­ri­sno di­plo­ma­ta­ma da raz­mi­je­ne in­for­ma­ci­je i mi­šlje­nja sa opo­zi­ci­jom ko­ja se bo­ri za prav­nu dr­ža­vu, ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je, po­dje­lu vla­sti, eko­nom­ske re­for­me, evrop­sku bu­duć­nost Cr­ne Go­re.